недеља, 19. јун 2011.
prvo pa muško - o vezama i fejsbuku (da l' sam mogla dosadnije?)
U poslednje vreme malo sam crna ovca u poređenju sa svojim drugaricama. Već dosta dugo igram ulogu singl devojke (uspešno ili ne, to se ne usuđujem da ocenim), doduše, s kratkotrajnim prekidom; a one sve zaljubljene i srećne i uglavnom blistaju. Nije da mi smeta. Ono, volim ih i umem (iako nekad nisam umela; valjda to znači da se i takve stvari uče, ili prosto stiču iskustvom) da budem srećna zbog drugih. I jesam.
Nego, razmišljam nešto... većina njih nije stavila ni fejsbuk rilejšnšip status, a kamoli da se po zidovima gađaju poljupcima i srcima sa svojim momcima.
(Ja jesam u kratkotrajnom prekidu svog singl statusa; ne razmenjivala srca, nego promenila status. I javno priznajem da to ne bih uradila da nisam „rikvestovana“. Izvinite, ali tako je! Šta koga briga da l' sam u vezi ili nisam. To znaju oni koji treba da znaju, a njih je ipak među bulumentom fb prijatelja malo. O tome što je moj život na izvol'te i ljudima kojima bez fejsbuka nikako ne bi bio dostupan, zato što me užasno smara da napravim liste, u skladu s „listama“ koje postoje i u stvarnom životu – drugi put.)
I kakve veze to ima sa bilo čim?
Pa, ima, vidite.
Stvar je u tome da postoje ljudi koji se napadno gađaju poljupčićima i srčićima i pesmicama i sličnim idiotlucima i meni idu na živce. Zašto mi idu na živce? Šta me se tiče? Pa ne tiče me se, ali nekako postoje, i onda mi smeta i njihovo postojanje zato što bih ja drugačije uredila ovaj univerzum. Tačnije, uredila bih ga tako da jedno od to dvoje ljudi ne postoji uopšte, ili postoji u recimo Zanzibaru, a drugo postoji u mom životu. Ili, prevedeno na narodski jezik: ljubomorna sam. Eto.
Uglavnom, gledam ja te poljupčiće i malo mi se povraća od te ljigavosti. Zašto, bre, zašto morate da delite svoju ljubav sa svetom, a maltene živite zajedno? Zar nije nekako lepše da sve što je divno i iskreno i čisto i postoji između vas, u vašem malom svetu, delite jedino jedno s drugim i ne puštate nikoga da zaviri u to? I da vas nije briga ni za koga, jer znate da imate jedno drugo i srećni ste zbog toga i ponašate se normalno u javnosti (iliti na fejsbuku) i onda sve te dvotačke, zvezdice, znak „manje od“ i trojke iskazujete rečima, pogledima, osmesima i poljupcima? Zašto ljudi moraju da vide na internetu, alo, internetu, da se vi, eto, volite i ljubite?
I onda mi padne neviđeno zla pomisao na pamet: pa poenta je da se vidi. Da ne pomisle ljudi slučajno da se ne vole. Ovako, vole se (i) za svet, i ćao zdravo.
Mislim, nije da nema logike. One drugarice s početka koje sam pominjala – mislite da je ijedna od njih nesigurna u svoju ljubav i svoju vezu? Nije. Naprotiv! A opet izostaje fb ljubakanje. A što uopšte i da ga bude, ako ga ima u stvarnom svetu, i ako su zadovoljne svojim vezama i svojim emotivnim životom? Fejsbuk im ostaje za šerovanje dobrih pesama i linkova i statusa poput „diplomirala sam“ i „nemam više prosek deset“ (stvarno imam dve drugarice koje su imale ovakav status, doduše malo maštovitiji, i kraljice su!) i „glupi operativni sistemi“.
Sve vreme hoću da kažem da neko ko je srećan i zadovoljan svojom vezom i u svojoj vezi nema potrebu da to na patetičan način deli sa svetom. I ova moja opservacija retko ima izuzetke. Ili se ja prosto družim sa nadasve kul ljudima.
A onda ne mogu da izbegnem i neviđeno zao zaključak. Koji neću sad da napišem jer cenim da ste dovoljno pametni. A meni taj zaključak služi za naslađivanje. Baš, baš.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Pa kad postoji opcija, sto je ne koristiti?
ОдговориИзбришиdzabe ce da pada prasina po njoj :D
pa...evo ja recimo pisem o svojim osecanjima ovde po blogovima,jer se osecam sjajno i jer me je doticna vinula u nebo.Jednostavno mislim da je sjajno zabeleziti svoja osecanja,dozivljaje i sl.,mada je cinjenica da sam poceo da pisem citajuci njene blogove,koji nemaju veze sa mnom. Inace,mi smo se "unfriend"-ovali na FB,jer smo shvatili da to sranje samo dovodi do problema, i to bih preporucio svima zarad zdravije veze.
ОдговориИзбриши