петак, 23. новембар 2012.
Gde ne treba popravljati računar
Malo ružna tema za brisanje prašine sa bloga, ali takva je situacija.
Mnogi znaju da mi je u septembru "vrisnuo" računar. Razlog je neviđeno glup - pena za čišćenje tastature mu je očigledno pomrsila konce, a mogla sam lepo da ga ostavim prljavog i funkcionalnog - ali eto, desilo se. Pokvario se, ni da mrdne, neće da se pali, neće ništa. Drugari koji se razumeju nešto više od mene rekli su mi da je najverovatnije otišla matična ploča, i da u tom slučaju najverovatnije ništa ne može da se uradi, pošto je već star (Sony Vaio, divan roze mališa, u mom vlasništvu tri i po godine). Nosi ga u servis da vidiš je l ima šanse, rekoše mi.
Pošto baš nisam bila spremna da ga se odreknem, a i nisam nešto pri parama za novi računar, 28. septembra odnela sam računar u servis Rexton, Katanićeva 1, Beograd, inače ovlašćen servis za Sony računare, iako više nije bio pod garancijom. Uzeli su mi podatke i rekli da će me pozvati sledeće nedelje kada utvrde u čemu je problem. Prošla je cela sledeća nedelja, a oni se nisu javljali. Naredne nedelje pozvala sam ih i rekli su da jeste matična ploča u pitanju i da će je naručiti ako se za to odlučim. Cena: 160 evra za matičnu, 30-40 za tastaturu i 10 za rad. Toliko imam, i dalje je manje od novog računara, i dalje nisam spremna da ga se odreknem.
Sledećeg dana sam ih pozvala i rekla da želim da rade, a oni su mi odgovorili da će u tom slučaju računar biti gotov za dve do tri nedelje (bio je 9. oktobar).
Po isteku četiri nedelje, pošto mi se niko nije javljao, ponovo sam pozvala servis, da bi mi rekli da je matična ploča "zapela" u Americi zbog uragana i da ih pozovem za nedelju-dve.
Tako sam i uradila, da bi mi tada rekli da su neke pošiljke stigle, ali nisu sigurni da li je i moja među njima. Usledilo je još nekoliko poziva s moje strane, i svaki put bi mi rekli da nije još gotovo, da ne znaju kada će biti, i da pozovem ponovo za nekoliko dana. Da ne pričam o tome da sam svaki put morala da pozovem za deset minuta, pola sata, jer "to radi kolega, a kolega je na drugoj liniji / otišao je da jede / otišao je na Mars".
Pretposlednji put zvala sam ih u sredu 21. novembra, kada su mi rekli da su stigle pošiljke i da će računar biti gotov do kraja radne nedelje. Danas (petak, 23. novembar) pozvala sam opet i čula da matična ploča nije stigla, niti će uopšte stići, jer su oni "pisali Sonyju, a on im uopšte nije odgovorio".
U pitanju je personalni računar koji mi je potreban za posao i studije, a u servisu su ga očigledno zadržali gotovo dva meseca potpuno besmisleno, i pritom se krajnje neprofesionalno ophodeći prema mušteriji, nijednom me ne pozvavši da kažu u čemu je problem, ili da ga ne mogu popraviti, ili da ne žele... šta god. Mogu da shvatim da računar ne može da se popravi, ali ne mogu da shvatim nemar prema mušteriji. Da sam odmah znala da od popravke neće biti ništa, naravno da bih pokušala sa drugim servisom, ili u krajnjem slučaju s kupovinom drugog računara, i zato sam izuzetno kivna na ovako neprofesionalan servis koji me je bukvalno zavlačio gotovo dva meseca (od 28. septembra do 23. novembra).
Za nekog ko na sajtu tvrdi da pruža "dijagnostiku i obaveštenje o kvaru u roku od 48 sati max, i 7 dana max trajanje popravke vašeg laptopa", moja ocena je NULA!
Pazite gde nosite svoje računare na popravku.
U Rexton nemojte. I ne dajte svojim prijateljima, kolegama i rođacima da ih nose.
EPILOG:
Još u petak sam im rekla da dolazim po kompjuter isti dan, međutim, nisam stigla. Odlazim u servis u ponedeljak. "Ako nije problem, je l možete sutra da dođete po njega, sad nam je u magacinu..."?!?
EPILOG:
Još u petak sam im rekla da dolazim po kompjuter isti dan, međutim, nisam stigla. Odlazim u servis u ponedeljak. "Ako nije problem, je l možete sutra da dođete po njega, sad nam je u magacinu..."?!?
Naravno da jeste problem, pogotovo zato što sam još u petak rekla da dolazim, međutim, pogodite - "Aaa, vi ste rekli da ćete da dođete, ne znam, nije mi preneo kolega."
Juče, dakle u utorak popodne (a rekli su mi da dođem posle 10 ujutro i da će me pozvati - nisu, naravno, kao ni tokom dva meseca), dolazim u servis da bi mi rekli da moraju da SKLOPE računar.
Čekla sam nekih petnaestak minuta. Pritom su se serviseri uzmuvali i preturali po gomili laptopova s koje su uzeli moj u delovima, delovalo je kao da nešto traže. Posle petnaest minuta pitala sam hoće li to biti danas, na šta su se nasmejali i rekli da budem strpljiva, evo, samo sekund. Čekala sam još nekih desetak minuta, da bi mi doneli sklopljen laptop ali BEZ POKLOPCA, i rekli da su ga zagubili, evo traže.
Posle gotovo sat vremena pozvali su me i rekli da nisu uspeli da nađu poklopac, pa ako nije problem, otići će u magacin posle posla... na šta je meni potpuno prekipelo i gotovo sam zaurlala da mi posle dva meseca zavlačenja ne pada na pamet da izađem odatle bez poklopca i da ga nađu kako znaju i umeju.
Ukupno sam sedela 75 minuta u servisu. Našli su ga.
Neko neubedljivo izvinjenje sam dobila, a sve vreme naše komunikacije, što licem u lice, što telefonom, niko od zaposlenih nije odavao nikakav izgled nekoga kome je žao što je zeznuo stvar i što je pogrešio u ophođenju sa mušterijom.
Znate do kad? Dok nisam, izlazeći odatle, rekla da izguglaju blog Salata od reči u kom sam opisala svoje iskustvo s njima i koji ima više stotina pregleda (nisam slagala, ima). I to je još jedan od razloga zašto tamo ne treba ići.
Пријавите се на:
Постови (Atom)